print logo

Научи да живиш са мање да би други могли наставити да живе

 InDepth News 02 July 2019

У последњих 50 година, светска популација се више него удвостручила – са 3 милијарде 1959. на 6.7 милијарди 2009. – убрзавајући ефекат климатских промена на неке од најсиромашнијих светских земљорадника. Сада се чине напори да се помогне земљама у развоју да изађу на крај са опасним ефектима климатских промена. (1015 Words) - By Mannava Sivakumar

Share

Према Међународној радничкој организацији, економски активна популација у свету је порасла са 1.89 милијарди 1980. године на 3.21 милијарду 2009. године. Овај пораст се већином јавио у земљама у развоју. Док је економски активна популација у рaзвијенијим регијама порасла са 519 милиона 1980. године на 623 милиона 2009., дотле је раст у мање развијеним регијама Африке, Азије (искључујући Јапан), Латинској Америци и Карибима уз Меланезију, Микронезију и Полинезију био далеко већи, са 1.38 милијарди 1980. године на 2.59 милијарди 2009. Велика већина економски активне популације у мање развијеним регијама је укључена у нетржишну пољопривреду.

Иако се производња главних житарица (пиринач, пшеница и кукуруз) повећала са 643 милона тона 1961. на 2.06 милијарди тона 2007., доступност хране нарастајућој светској популацији је прилично неравномерна.

Према ФАО, данас у свету има 1.02 милијарде потхрањених људи, од тога се 75%  налази у руралним подручјима где је основни извор прихода пољопривреда, сектор шумарства и рибарства. Једна од шест особа у свету не добија довољно хране да би била здрава и водила активан живот.

Глад и лоша исхрана су у ствари ризик број један за светско здравље- већи него АИДС, маларија и туберкулоза заједно. Сиромаштво и превелика експлоатација животне средине се убрајају међу главне узроке глади. Готово половина света -преко три милијарде људи- живи са мање од 2 и по долара дневно. Скоро 1.8 милијарди оних који имају приступ извору воде на 1 километар удаљености, али не у својој кући или дворишту, троше око 20 литара дневно. Поређења ради, употреба воде у САД је око 600 литара дневно.

Према ФАО, 65% гладних у свету живи у само седам земаља: Индија, Кина, Демократска Република Конго, Бангладеш, Индонезија, Пакистан и Етиопија. Климатске промене већ утичу на укупне напоре развоја у овим земљама, нарочито у сектору пољопривреде, рибарства и шумарства.

Нередовни и непредвидиви обрасци падавина, повећана учесталост великих киша, повећана учесталост олуја и продужене суше утичу на производњу хране. Док природа утицаја зависи од локације, способност људи и еко система да се прилагоде одређује размеру штете која је проузрокована.

Ситуација је ужасна у многим регионима у развоју, ли најгора је у Африци. Производња житарица по глави становника је опала за 12 процената од 1981. и 22 процента је мања него 1967. Пре око 20 година Африка је производила онолико хране колико је трошила; данас она производи само 80 процената од оног што потроши.

 

Шта треба да се уради да би се решио проблем?

а) активније промовисати прилагођавање климатским променама у земљама у развоју

б) Променити обрасце понашања да бисмо научили да живимо са мање тако да други могу да живе

 

ПРОМОВИСАТИ АКТИВНИЈЕ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ У ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ

Све земље у развоју треба да усмере своје напоре према прилагођавању на климатске промене у својим плановима развоја са нагласком на следећим аспектима:

- Систематичнији напори у прибављању информација о екстремним догађајима и њиховом утицају на пољопривреду да би се омогућио развој стратегија борбе  са екстремним догађајима у пољопривреди

- Помоћ пољопривредницима да се боре са тренутним климатским ризицима, нарочито путем механизама преноса ризика као што је осигурање од временских прилика на основу индекса

- Унапређење основних знања ради прилагођавања на националном нивоу система главних житарица и сетве. Према ИПЦЦ (2007), пољопривреда је имала технички потенцијал да се умањи између 1.5-1.6 GtC eqv/yr углавном путем секверстације угљеника у земљишту у земљама у развоју. Систематски напори да се установе основна знања на националном нивоу и примене засноване на основном знању би могле унапредити напоре секверстације угљеника.

- Помагање у интензификацији система производње хране. Потребе за храном нарастајуће популације могу се задовољити једино путем интензификације система пољопривредне производње кроз шира истраживања и појачане напоре.

- Оспособљавање институција и политичка подршка су неопходни да се помогне напорима прилагођавања на климатске промене. Пољопривредницима у земљама у развоју је потребна политичка подршка да би обезбедили усвојање одговарајућих стратегија управљања водама и земљиштем да би се очували природни ресурси и повећала и одржала продуктивност газдинстава.

- Стварање партнерстава и повећање капацитета да би се помогло промовисање синергија и омогућило усвајање нових техника да се побољша продуктивност усева.

 

ОБРАСЦИ ПОНАШАЊА

Према Светској банци (2010), примарна употреба енергије по глави становника  (пре претварања у друга горива за крајњу употребу) у килограмима је у свету  порасла са 1.338 кг 1971. на 1.819 кг 2007. У сиромашнијим земљама као што је Бангладеш, по глави становника потрошња енергије је била само 80 кг 1971., а повећана на 163кг у 2007. Насупрот томе, у Сједињеним Државама, потрошња енергије по глави становника је око 5 пута већа од глобалног просека, а порасла је са 7,645 кг 1971 на 7.766 кг у 2007.

Просечна измерена потрошња нафте на глобалном нивоу је 2007. била 399,463 барела на дан, са сиромашнијим  земљама као што је Бангладеш са 89,940 барела на дан и Сједињеним Државама са 20,680,000 барела на дан. Јасно, утицај емисије угљен диоксида који је повезан са таквим нивоом потрошње нафте је у развијеним државама претворен у виши ниво просечних температура у земљама у развоју у семиаридним и аридним регионима.

Према Светском савету за енергију (WEC, 2009), енергетска политика  мора временом постати интегрисана, и то регионално и глобално за нека питања као што су регионална сигурност и климатске промене. WEC се залаже за глобалну сарадњу између земаља са вишим и нижим приходима и наглашава да је јавно прихватање енергетске политике неопходно.

Са тим у вези, секретар за саобраћај Сједињених Држава, Реј Ла Худ недавно је најавио да ће у Америци, која је навикнута на аутомобиле, вожњи бицикла и шетњи бити дат једнак значај као и моторизованом транспорту у државним и локалним пројектима. Ово је похвална иницијатива и треба да буде преузета у земљама у развоју као што су Кина и Индија са просечним дневним потрошњама од 7,578,000 и  2,722,000 барела.

Једноставно сви треба да научимо да живимо са мање да би други наставили да живе.

 

Translated by: Marijana Rakic

Originally published by InDepth News © www.streetnewsservice.org

 Other Language Versions

SNS logo
  • Website Design