print logo
  • Username:  
    Password:  

Džudo i društvene promene u Etiopiji

 INSP 05 March 2019

Lako je Etiopija do sada u svetu bila poznata po trkačima, od danas bi mogla da postatne sinonim za još jedan sport. Bivši šampion pomaže Etiopljanima da i bukvalno poraze siromaštvo i druge društvene probleme tako što ih uvodi u džudo, sport koji doprinosi razvoju discipline, poštovanja, samopouzdanja i snage. (949 Words) - By Philipp Hedemann

Share

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 5

Girls during the training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 2

Hannes Daxbacher with the Ethiopian judo worldcup contestant Seifu Mekonnen Gebisa (30) during the training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 1

Hannes Daxbacher with the youngest participant during the training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 4

2. Hannes Daxbacher with judo coach Dawit Terefe (35) during the training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 6

Hannes Daxbacher during the judo training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 7

Hannes Daxbacher with Fasika Ayalew (23) during the judo training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 3

Hannes Daxbacher with judo coach Dawit Terefe (35) during the training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann

SNS_Judo gives poverty in Ethiopia the chop 8

Hannes Daxbacher with Fasika Ayalew (23) during the judo training in Addis Ababa.Photo: Philipp Hedemann


Lice Hanesa Daksbahera izdeformisano je od bola. Ne zato što ga je neko povredio, već zato što je on povredio nekoga.

Visoki policijski komesar i dvostruki pobednik na evropskim policijskim džudo prvenstvima iz Kenihsbruna u Bavarskoj, upravo je oborio trenera borilačkih veština Dejvida Terefea. Sve se dešava u improvizovanoj teretani sklepanoj od eukaliptusovog drveta i rebrastih metalnih i plastičnih ploča. Ovo inače ne bismo morali da podvučemo: ali oboreni Etiopljanin nije pao na mekanu strunjaču, već na tvrdi betonski pod. Ovo je Daksbaherova četvrta poseta Etiopiji u koju dolazi kako bi džudom pomogao razvoj ove zemlje koja zauzima najveći deo Roga Afrike.

"Da bi u Etiopiji pokušali da promovišete bilo koji sport, stvarno treba da budete spremni na najsnažnije udarce. Par puta sam bio na ivici da odustanem i vratim se kući. Ali onda sam se setio mudrih reči filozofa džudoa Ičira Abe: 'Kada te šest puta bace na zemlju, a ti ustani sedam puta'", priča policijski instruktor, pokušavajući da dođe do daha. Adis Abeba leži na 2,500 metara nadmorske visine, tako da ovaj četrdesetosmogodišnjak tokom svakog treninga i te kako oseća razređenost vazduha.

Etiopija je do sada bila poznata po atletičarim, među kojima je svakako najznačajniji Haile Gebreselasije, dok je džudo kao sport novina. Prema poslednjim statistikama, džudom se u Etiopiji bavi oko petsto muškaraca, žena i dece, ali vlada ne čini ništa kako bi taj sport dodatno popularizovala. "Ako hoćete da poklonite strunjače, morate da platite carinske troškove. Ako hoćete da organizujete besplatne treninge, treba da moljakate za prostor", kaže Daksbaher, koji je 2009. godine od 29 dana odmora 11 proveo u Etiopiji. Putne troškove najčešće sam plaća, odseda u hostelima prepunim bubašvaba, više se ni ne seća koliko je puta dobio dijareju od zagađene vode - sve to samo da bi promovisao džudo u trinaestoj najsiromašnijoj zemlji na svetu.

Primetan je izvestan napredak, ali je i nazadovanje takođe prisutno. "Moguće je da su vlada i zvaničnici suviše ponosni da bi prihvatili bilo kakvu pomoć od tamo nekog belca. Moguće je i da čekaju da im ponudim mito. Ne znam. Ali, kakav bih policajac bio, ako bih nudio mito?", zaključuje frustrirano.

Sportisti puni entuzijazma, u improvizovanim kimonima, spremni da treniraju na hladnom i tvrdom podu: to je ono što Daksbaheru pomaže da ne misli o lokalnim birokratama u preširokim odelima. "Polovina evropskih džudista završila bi u bolnici posle samo jednog treninga na betonu, dok ovdašnji uspevaju da se provuku sa par modrica", kaže i zaključuje: "Džudo vam je kao saobraćaj u Adis Abebi:  haotičan je, pravila gotovo da i nema, ali ipak ima jako malo nesreća - svi vode računa jedni o drugima".

Motivisanost sportista Daksbaheru uliva nadu da će Etiopija iz džudo-patuljka izrasti u titana. "Na prvi trening koji sam organizovao došao je i jedan momak koji živi na drugom kraju zemlje, čak na granici sa Somalijom. Nekoliko je dana proveo u autobusu, truckajući se preko 800 kilometara groznih puteva. Ovi ljudi su ozbiljni u nameri da savladaju džudo".

Više od 50 ljudi prisustvovalo je poslednjem treningu "Mister Daksa" u improvizovanoj hali. Seifu Makonen Gebisa jedan je od najpredanijih učenika. Ovaj tridesetogodišnjak, i sam vlasnik borilačkog kluba u Adis Abebi, sa Daksbaherom trenira duže od godinu dana. Već posle dvanaest meseci, policajac je uspeo da mu obezbedi učešće na Svetskom prvenstvu u Parizu. "Tip iz Kazahstana me je sredio već u prvom kolu. Nisam imao šanse", kaže Etiopljanin i dodaje, "Ali nastaviću sa treninzima. Nadam se da će na sledećim takmičenjima biti bolje."

Na treninge dolaze i devojke, a najistaknutija je Fasika Ajalev, koja na svakom treningu uvek daje sve od sebe. Dvadesettrogodišnjakinja, koja jedva da ima 50 kilograma, ponosno se smeška pošto je oborila dvaput težeg "Mister Daksa". "Pokušali su dva puta da me siluju. Otkako sam naučila kako da se branim, više se ne plašim", kaže ova mlada žena. Kao i Fasika, većina devojaka koje kod Daksbahera nose žuti pojas pretrpele su neki oblik seksualnog ili nasilja u porodici.

"U Etiopiji su mnoge žene i danas žrtve genitalnog sakaćenja. Nadam se da će im džudo dati potrebno samopouzdanje i da će znati da se odbrane od toga", kaže Daksbaher.  Uveren je da džudo Etiopljanima može da pomogne u rešavanju mnogih problema. "U džudou moraš neprekido da radiš na sebi. Takva vrsta discipline primenjiva je i na mnoge druge delove života. Naravno da Etiopija ima problema koji su daleko važniji od nedovoljne zastupljenosti džudoa, ali zaista verujem da sport Etiopiji može pomoći da pobedi siromaštvo", kaže trener.

Po njegovom mišljenju, džudo ne samo što bi pomogao razvoju Etiopije, već i konačnom nalaženju mira. Do sada je sveprisutna policija brinula o tome da se niko ne buni protiv autokratske vlade, svakodnevno patrolirajući u vojnčkim čizmama, plavim uniformama i noseći kalašnjikove rukama. "Prijateljski osmeh bi takođe trebalo da bude deo policijske opreme. Kao kolega, rekao sam jednom od komesara u lokalnoj policiji da je preteći izgled policije katastrofa. Obećao mi je da će nastojati da primeni neke od džudo doktrina i u policiji".

Za bivšeg seniorskog svetskog šampiona, poštovanje i ferplej su u džudou važni koliko i snaga i tehnika. U etiopskim školama borilačkih veština, u kojima polaznici uglavnom uče da skaču, šutiraju i zavijaju kao Brus Li, uviđavni pristup bavarskog trenera veoma se ceni. "Nadam se da ćemo zahvaljujući učitelju Daksu uskoro imati i jednog Hailea Gebreselasija i u džudou", kaže Davit Terefe. Minut kasnije, Daks ga obara na tvrdi betonski pod: možda "uskoro" i nije tako blizu.

 Other Language Versions

SNS logo
  • Website Design